Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

Otvaram ovu temu s namjerom da izložim način s kojim bi išao u regresiju sa svojim pčelama i molim za komentare, pomoć i savjet vas iskusnije koji ste odmakli malo dalje na ovom putu. Nadam se i da će dosta početnika ovdje tražiti i naći odgovore na svoja pitanja.

Namjera mi je u proljeće naseliti nekoliko warre (čudno mi je kako je u Sloveniji ne zovete Alpska Laughing

) košnica i krenuti u regresiju po ORW metodi. Pročitao sam sve vaše razgovore sa Rudijem, kao i komentare koje je pisao na forumu SPOS-a i sama tehnika mi je u teoriji poznata (Btw, pratim i Brndine teme i njegov način za koji takođe vjerujem da zaslužuje pažnju svakog ko želi ići prirodnim putem).

Pčele ću u nove košnice preseljavati iz svoja 3 LR-a koji su sada zazimljeni na jednom nastavku (mlada društva dobivena prošlog proljeća od jednog jakog na 2 LR nastavka). Najviše bi volio dobit rojeve, ali kako nisam stalno doma, a nemam ni iskustva sa hvatanjem, ne bi se oslonio samo na njih, pa ću pokušati i drugim načinima. Brnda mi je savjetovao da na LR postavim dasku sa otvorom promjera Alpske (mogu li ja pisat Alpska, Warre mi nekako bode oči), a gore jedan nastavak Alpske sa satnim osnovama, što ću vjerovatno i napraviti barem sa jednim društvom, s tim što bi išao na razmak 34mm i promjer ćelija 5.1 (nadam se da ću ih uspjeti nabaviti, kod mene ih, koliko znam, nema. Moguće je i da ne stavim sve satne osnove, jedan broj satonoša bi možda ostavio sa počecima SO. Ostala društva ću čekati rojeve ili razrojiti pomoću Taranove daske http://spos.info/forum/index.php?topic=7733.0. Ovu godinu bi ih držao na dva nastavka kako bi mi se prije izrojile za drugi korak i duboko plodište.

Kod naseljavanja će mi opet ostati stara društva u LR nastavcima koja bi pokušao držati takođe po Oskarevoj metodi (ORLR Very Happy

). Padaju mi na pamet dvije opcije:
- skinutu donje letvice okvirova, podbaciti nastavak i pustiti ih da grade (razmak letvica ostaje 36mm),
- pažljivo izrezati saće sa postojećih okvirova i pričvrstiti ih za nove satonoše sa razmakom 34mm i opet podbaciti nastavak (mislim da je to moguće
odraditi za vrijeme razrojavanja Taranovom daskom gdje se ionako vade svi okviri i pčele istresaju na dasku).

Ovako bi sa svim društvima krenuo u regresiju, U Alpskim će krenuti sa 5.1 i nastaviti graditi slobodno, a u LR-u u donjem nastavku nastavljaju slobodnu gradnju.

Molim vas za komentare, pozdrav

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

I dalje..

Kako sam napisao u uvodu, pčele sam lani u ljeto tretirao amitrazom, a na jesen u 11.mjesecu samo beevitalom. Možda je malo presmiono osloniti se samo na beevital ali, kako vidim hvale ga mnogi koji naginju prirodnijem tretmanu pa se i ja nadam najboljem. Otpad varoje nisam gledao jer su mi sve podnjače zatvorene (u međuvremenu sam nabavio jednu antivaroznu, ali moraće sačekati ljepše dane da je podbacim i pratim barem dnevni otpad ako bude moguće).
Takođe ću sačekati malo bolje vrijeme i ponovoti tretman beevitalom još jedanput (piše da može i u siječnju), a čim budem imao potrebu prihranjivati, napraviću im i dodati i malo lužine u sirup, čisto da su sigurne od nozeme i gnjiloće legla.

Zanima me vaše mišljenje:
Sa čime bi u borbi protiv varoe bilo dobro kombinirati beevital odmah u proljeće ili čak i ranije ako bude povoljno vrijeme za tretiranje? Razmišljam o oksalnoj, ali ona mi je malo prejaka, a kod mene se zna desiti da već u prvom mjesecu ima nešto legla.

Molim za savjet
Pozdrav

klopotec · Objavljeno: 21 Jan 2013 16:05 Naslov sporočila:

Pozdrav Niko

Warre in Alpska sta različna panja. Prvi ima samo letvice zgoraj, drugi pa ima komplet okvirje, ki so lahko leseni ali pa ob straneh in spodaj iz žice. Potem pa imaš še različne variante z polokvirji, pa globoke okvirje skozi dve nakladi, pa kombinacijo globokih in enojnih. Svega i svašta.

Jaz imam samo nekaj izkušenj z Warre, ki ima notranje dimenzije 30 x 30 x 21 cm in 8 letvic na vrhu v katere samo nalijem malo voska v ozke utorčke.

Iz LR boš že preselil v Warre, samo moraš se odločit ali boš imel Warre ali Alpsko ali katero od varijant.

Z Beevitalom nima izkušenj, sam sem lani uporabljal ŽC (žveplov cvet), ki pa ga zaradi meni neustrezne tehnike uporabe več ne bom uporabljal.
Zdaj sem se nekako odločil (mislim da dokončno), da bom roje pred naselitvijo tretiral z oksalno s pršenjem, potem pa zimsko z oksalno z kapanjem. Ker bom zdaj spomladi naselil večinoma koše , vrškare, drugega tretiranja ne bom opravljal, morda pa v koših niti zimsko tretiranje ne bo potrebno. Bom videl.
Drugega ti zaenkrat ne znam povedati, bodo pa bolj izkušeni povedali kaj več.

tedi · Objavljeno: 21 Jan 2013 16:09 Naslov sporočila:

Upam, da bodo nasveti. Sam nisem pravi naslov zanje. kmalu boš ugotovil , kaj drži in kaj ne. Bodi potrpežljiv. Zadnje čase se tu ne dogaja prav dosti. Člani razmišljajo in ugotavljajo kaj je šlo letos narobe. Nadam se da nečeš imati poteškoča sa razumjevanjem jezika.
_________________
Naj medi. Lepo vas pozdravljam, Tadej U.

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

tedi, klopotec, hvala..

Dodatno tretiranje, i ja se nadam, neće trebati, ali više ću znati poslije prvog otpada nakon još jedne runde bivitalom. Ipak bi za slučaj potrebe htio biti spreman, jer dosta ljudi tvrdi da je bolje i radije prakticira kombinaciju više "mekih! tretmana, umjesto oslanjanja na samo jedno sredstvo. Ima logike u tom.

Jezik neće biti problem, već sam iščitao skoro cijeli forum i pohvatao ključne termine iz pčelarstva, a ostalo je većinom slično.
Vendar bi bolje razumeli hrvaščino Smile

Pozdrav

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

Evo, da još dopunim sliku, opisaću malo uvjete u kojima pčelarim..

Pašne prilike zadnjih godina zbog sve većih i dužih suša nisu baš za pohvalit, ali to je izgleda generalni problem. No, uvijek se nadamo boljem.Nadmorska visina pčelinjaka je 250-300m. Otprilike, nisam mjerio. To je jedna prilično krševita visoravan u istočnoj Hercegovini.

Inače, kad su dobri vremenski uvjeti, pašu bi ocijenio kao solidnu. U proljeće ima nešto livade i tilovine (ili zanovet kako ga kod nas zovu - grm sa žutim cvjetovima koji zna jako zamediti), 6.mj. zamedi drača koja je kod mene glavna paša i najesen opet nešto livade i vrijeska. Kad medi super je, ali zadnje vrijeme slabo.

Zbog toga sam još u dilemi da li uopće raditi sa LR-m. U ovim uvjetima zahtijevaju skoro konstantnu prihranu samo da bi se održale pčele. Ipak, kad ih već imam, pokušaću i njih održati s ovim "novim" tehnologijama (Rudi, Brnda..).

Pozdrav svima

klopotec · Objavljeno: 22 Jan 2013 17:33 Naslov sporočila:

Onda bi bile najbolje trmke, he,he.

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

klopotec · Objavljeno: 22 Jan 2013 22:40 Naslov sporočila:

Tedi je dal krasen link o tem kako se pletejo koši. Nisi pogledal?
Ampak pri tebi so bolj doma vrškate iz šibja, pavita, loze.

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

Znam, ima dosta načina, vidio sam i neke filmove o tome. Prva opcija su ipak warre i Brndini nukleusi, sve ostalo ako stignem.
Loza je dobra ideja, nisam dosad vidio takvu, ali mislim da ova naša , tretirana kemikalijama, ne bi dolazila u obzir.

Hvala Iztok Smile

tedi · Objavljeno: 23 Jan 2013 23:44 Naslov sporočila:

Moj nasvet: drži se jedne košnice i jedne visine sača. nemoj si zagorčavat život. Mnogo je kratak, prekratak, da gubiš vrijeme. Počeo si sa lr. Napravio si mlada društva. Nastavi tako i sve če biti u redu. Nema nikoga na celoj kugli zemaljskoj, koji ti može garantirat , da se u nekom tipu košnice pčele bolje razvijaju i preživljavaju.
_________________
Naj medi. Lepo vas pozdravljam, Tadej U.

Marko · Objavljeno: 24 Jan 2013 10:21 Naslov sporočila:

klopotec · Objavljeno: 24 Jan 2013 10:33 Naslov sporočila:

To kar pravi tedi je gotovo pravilno. najmanj komlicirano je če imaš en standard, ker je potem delo lažje. kišta je pa res samo kišta.
je pa tudi res, da je LR (po dimenzijah sodim) kar velik panj in morajo biti kar dobre paše. warre je v slabih pašah verjetno bolj primeren.
kakršenkoli panj že, satje pa naj bo premično, začetnik mora videti v panj in se učiti. čebele bodo v začetku sicer malo bolj trpele, jim bo pa potem boljše, ko boš obvladal.
imaš pa po drugi strani spet primer recimo (ne morem se zdaj spomnit imena), ki ima cel kup različnih panjev, z in brez okvirjev in on s tem eksperimentira in preizkuša, ker mi je to pač tak hobi. in z vsemi temi kištami lepo uživa. ma vse sorte maš.

tedi · Objavljeno: 24 Jan 2013 10:56 Naslov sporočila:

Drži, Lahko imaš različne dimenzije panjev, s satniki ali brez. vendar pa, ko želiš hitro in učinkovito opraviti, ugotoviš, da je najbolj koristno , da je vse v enem standardu. Sploh pa , če zeliš ugotovit zakaj je neka družina boljša od druge. In če nisi zelo objektiven te lahko družina, ki odstopa od drugih in je v drugačnem panju, to privede do napačnih zaključkov. Primere teh zaključkov pa poznamo.
_________________
Naj medi. Lepo vas pozdravljam, Tadej U.

klopotec · Objavljeno: 24 Jan 2013 11:05 Naslov sporočila:

Je tako.

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

Hvala, slažem se da ne treba ići previše u širinu.

Warre sa dubokim plodištem je nešto što svakako želim isprobati i to je jedan standard, još uvijek kompatibilan sa Brndinom alpskom (okvir ovaj ili onaj, ili bez, to su finese) i mogućnošću rada po njegovoj tehnologiji.
Drugi standard je BN koji je kompatibilan sa LR-om i jednostavan način da se poveća broj društava. Milina je gledat kako se kad Marka razvijaju Smile

Ne čini mi se prekomplicirano
Pozdrav svima Smile

Marko · Objavljeno: 24 Jan 2013 14:29 Naslov sporočila:

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

Čebeloljubci zdravo Smile

Kako ne vidim posebnu temu, postaviću ovdje sliku hranilice kakvu koristim, pa bi zamolio za mišljenje. Koliko je dobra za pčele?
S Markom sam na "njegovoj" temi već nešto raspravljao i dao neko svoje viđenjenje.
Hranilica je ujedno i poklopna daska i na nju još dolazi samo krov košnice, obični ravni kakve svugdje viđamo. Dosta je praktična jer je za prihranjivanje potrebno samo skinuti krov i uliti sirup kroz mrežu u posudu za hranjenje (desni dio hranilice na prvoj slici). Pčele kroz prolaz između mreže i bočne letvice hranilice lako dolaze do hrane. Ujedno omogućuje pčelaru pogled na satonoše bez skidanja poklopne daske/hranilice i kidanja onog finog sloja propolisa. Ne vidi se puno, ali se može ponešto zaključiti (zimi se vidi položaj klubeta, koliko hrane imaju, itd)

Ono što me kod nje "muči" je da pčele često (ne uvijek) propolišu rubove mreže na lijevoj strani (opet prva slika) hranilice. Moguće je da krov ne naliježe idealno na hranilicu, a one to zbog mreže nisu u stanju zatvoriti, pa onda propolišu samu mrežu kako bi smanjile promaju. To bi moglo značiti da košnica ipak "ne dihtuje ko boca". Pred zimu sam unutarnju stranu krova košnice obložio stiroporom (sigurno dolazi u obzir i neki zdraviji materijal), mislim da pomaže ali nisam siguran da li to riješava problem.

Ne znam da li neko od vas koristi ili je već vidio ovaj tip hranilice. Čini mi se da ih nisam vidio na slikama na drugim forumima, ali u Hercegovini ih koriste manje-više svi pčelari. Evo i slika (prvi put postavljam, valjda će biti ok).

Pozdrav
Niko

[img][/img]

Marko · Objavljeno: 30 Jan 2013 08:29 Naslov sporočila:

Na svojih EV sem v začetku uporabljal podobne 'hranilice', kot so tvoje, le da je vse skupaj obrnjeno - mreža je spodaj.
Problem je 'dihtanje' . Narejena mora biti res dobro, da sirup ne teče ven.

Pozimi:

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

Hmm..moje ne puštaju tekućinu, dobro su zalijepljene nekim ljepilom, sintetičkim vjerovatno Sad

. Sreće pa ću od sada raditi košnice sa prijateljem stolarom pa ću povesti računa i o tim stvarima. Ostaje onaj problem dihtovanja, ali i tu ću naći neku bolju opciju od stiropora, tako da bar ove stare malo uredim, a sa novima idemo ispočetka Wink

Inače, juče je bio jako lijep dan i pčele su se probudile pa sam odlučio otvoriti košnice, provjeriti zalihe hrane, očistiti podnice koje nisam čistio otkako sam ih nabavio i izvršiti jedno tretiranje bivitalom. U uputama za korištenje piše da prvo tretiranje treba obaviti u rano proljeće kada krene unos polena, ali kako do sad nisam radio kontrolu varoe, a na jesen tretirao samo jednom, bio sam malo zabrinut i odlučio tretirati prvi sunčan dan kada nisu u klubetu. Mislim da nisam pogriješio.

Uglavnom, legla još nema, dosta pčela je veselo kružilo oko košnice a one unutra su se rasporedile po ulicama na nekoliko centralnih ramova i oko pogače koju sam dodao prije 15ak dana. Hrane ima dovoljno a danas sam vidio da ima i varoe. Nakon 24 sata otpad varoe je 80-100 kom po košnici (79; 90; 101) i nisam siguran da li je to puno ili je to neki podnošljiv otpad s obzirom na činjenicu da sam na jesen "slabo" tretirao. U svakom slučaju pratiću svakodnevno narednih nekoliko dana i po potrebi kombinirati bivital sa još nekim "mekim" sredstvom. Razmišljam o alkoholu sa dodatkom timijanovog i lavandinog eteričnog ulja. Od svih "pomoćnih" sredstava ovo mi se čini jednostavno i ne previše agresivno. Možda neko ima neki bolji prijedlog.

Evo i par sličica od danas

podnjača juče očišćena, na svakoj je bilo po nekoliko mrtvih pčela, vjerujem od djelovanja sredstva na oboljele pčele

Marko, izgleda da si ti dežurni za odgovore ovih dana Smile

. Vidim i razumijem da u ovo vrijeme nema neke velike aktivnosti na forumu, kuju se planovi za proljeće. Tim više sam ti zahvalan što nađeš vremena odgovoriti na moja pitanja. Imaću ih još par na temi o nukleusima.

Pozdrav svima
Niko

tedi · Objavljeno: 30 Jan 2013 23:32 Naslov sporočila:

Niko. Še nikoli nisem koristil beevitala. Prebral pa sem , da vsebuje oksalno kislino. Ta pa čebelam zelo škodi. Z uporabo o. k. pa imam nekaj izkušenj in z preveliko dozo sem že uspel uničiti čebele. Posebej pozoren bodi pri doziranju in velikosti č. družine. Sam družin , ki zasedajo 4 ali manj ulic ne tretiram. Jih zažge. Na začetku čebelarske kariere sem preiskusil alkohol. Zelo slabo. Nikjer nisem uspel dobit navodil za doziranje. In izgleda , da sem jih predoziral. Rezultat je bil , da so mi po tretmanu, popoldne izrojii obe tretirani družini. Previdno. Če so čebele zdaj žive in zasedajo 5 ali več ulic , jaz ne bi več tretiral. Počakaj saj ima oksalna k. dolgotrajnejši učinek.
_________________
Naj medi. Lepo vas pozdravljam, Tadej U.

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

Hvala Tedi, slažem se s tobom oko doziranja, treba biti oprezan. OK je jedan od sastojaka, pogledaću koliko je u postocima, ali svakako ne mislim ponavljati tretman u kratkom periodu.

Proučio sam malo po forumima sva dostupna iskustva s bivitalom i dojmovi su izuzetno pozitivni, efikasan i bez vidljivih negativnih posljedica. Sjećam se da ga je i Dino hvalio na ovom forumu. Ja sam promjetio, zaboravio sam to jučer spomenuti, da su se poslije tretmana pčele umirile i povukle u košnicu. Nakon sat vremena su opet malo "živnule".

I danas sam gledao otpad varoe na jednoj košnici na kojoj imam AV podnicu. Pošto je juče otpad na svim košnicama bio ujednačen, idućih nekoliko dana ću pratiti samo otpad na ovoj jednoj i ravnati se po njoj. Nakon nekog vremena podbaciću AV podnicu pod drugu, pa treću.
Uglavnom, otpad varoe na kontroliranom društvu juče 79, danas 90. Loša je vijest da ima varoe Sad

, a dobra da tretiranje daje rezultate Smile

.

Pozdrav
Niko

tedi · Objavljeno: 31 Jan 2013 22:44 Naslov sporočila:

Važno je , da so čebele še žive. Če ne narediš posebej velike napake bodo preživele do Maja, ko boš lahko ukepal z apitehničnimi ukrepi. Narejenci z zalego , trotovina itd. Glej , da jim ne zmanjka hrane in to je največ kar lahko narediš. Lepo se imej.
_________________
Naj medi. Lepo vas pozdravljam, Tadej U.

Electric Wizard · Pridružen/-a: 14.12. 2012, 21:46 Prispevkov: 90

Glede na odpad varoj bi rekel, da jih je v panjih veliko, če jih odpada po 70-90 dnevno. Po kapanju oksalne kisline odpadajo varoje skoraj 3 tedne. Kar pomeni, da so čebele precej zdelane od varoj. To se bo zagotovo poznalo v slabšem razvoju družin.

Boljša rešitev od kapanja oksalne kisline, tudi tiste pod različnimi trgovskimi imeni, je sublimacija. Družine najmanj razburi, imaš točno aplikacijo glede količine sredstva, pa še čebele ne odmirajo zaradi predoziranja.

Nekako je potrebno računati, da od vsake izzimljene varoje v čebelarski sezoni pridelamo 100 novih, če pozabimo na tiste varoje, ki jih prinesemo od sosedov. Kritična meja za prezimovanje je pa 2000 varoj.

Če so čebele brez zalege je to super čiščenje varoje. Pri meni zalegajo čebele že skoraj en mesec. V primeru, da je v panju malo zalege, zatiranje ob še tako dobrem sredstvu ne more preseči 30% uspešnosti.

Spomladi, takoj, ko začnejo graditi satje, je potrebno dodati cel prazen okvir na rob gnezda. Ta bo služil za izrezovanje trotovine. Pokrito trotovino je potrebno izrezati vsaj trikrat, da se varojo obdrži na neki meji normale.
Na tvojem mestu bi spomladi poškropil s 15% mlečno kislino, 6 ml na sat. Potem bi se videlo kaj je na stvari.
V nasprotnem primeru bodo zapuščale panje že v avgusta.

Zatiranje varoj z alkoholom je kot ruska ruleta pri kateri pištoli manjka le en naboj. Težko je določiti koncentracijo alkohola, ki jo bo točno določena družina še preživela, pomembna je temperatura,... Po prebiranju znanstvenih člankov, na testiranjih niso dobili vzpodbudnih rezultatov.

Takoj po zadnji paši pa je potreben konkreten pristop do varoje.
Pa čeprav je to bogokletno, ker je v nasprotju z usmeritvijo tega foruma. Vendar bodo preživele čebele pa tudi sosedje ti bodo hvaležni.
V nasprotnem primeru je boljša rešitev ta, da se zakuri kres.

Vstavljanje pogač v tem času je čisti nesmisel, saj lahko s prehitrim forsiranjem čebel naredimo več škode kot koristi. Posebej, če imajo čebele dovolj hrane.
Glavni razlog pa je, da čebelarimo s kranjsko čebelo, in ne italijansko, ki ima eksponentno krivuljo rasti med spomladanskim razvojem. In pred dobrimi pogoji v naravi sploh ne bo štartala tako kot marsikdo misli.

Pred cvetenjem žafrana je škoda v panj vstavljati karkoli za pospeševanje razvoja družin. Ko narava zacveti pa sploh ni nobene potrebe. No razen, če narava na tvojem koncu ni radodarna s cvetnim prahom. V tem primeru je vstavljanje pogač s cvetnim prahom koristno.

Niko · Pridružen/-a: 20.01. 2013, 21:43 Prispevkov: 35

Hvala momci.
Evo, pratim otpad i dalje, juče 42, danas samo 6, što je u skladu s iskustvima nekih pčelara koji su na SPOS forumu izvještavali da je pri upotrebi bivitala čišćenje nejintezivnije prva dva dana, a učinak se produžava do 8-9og dana. Doduše, danas je malo hladnije nego prošlih dana, pa je moguće da je zbog slabije aktivnosti u košnici i čišćenje slabije. Pratiću i dalje.

Niko. Še nikoli nisem koristil beevitala. Prebral pa sem , da vsebuje oksalno kislino.

Po riječima distributera za Hrvatsku, bivital sadrži ispod 2%OK (točne omjere zna samo proizvođač i oni su, navodno, poslovna tajna), a ostali sastojci su šećer, limunska i mravlja kiselina, ekstrakt propolisa i eterična ulja. Na varou djeluje dezorijentirajuće tako da joj otupi čula i čini je lakšim plijenom za pčelu, a pčele potiče na pojačano higijensko ponašanje.

Zatiranje varoj z alkoholom je kot ruska ruleta pri kateri pištoli manjka le en naboj.

Roman, hvala, poslije tvog i Tadejevog posta odustajem od razmišljanja o alkoholu, na proljeće ću ubaciti po jedan prazan okvir i provjeravati situaciju i u trutovskom leglu. Možda i mravlja kiselina, zavisi od kontrolnog tretmana bivitalom, najvjerovatnije u 3.mj.

Važno je , da so čebele še žive.

Slažem se:). Vse bo še dobro.

Pozdrav
Niko

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli